У староставним књигама је записано: „Веома је важо имати своју историју и познавати је!“. Гдје се истиче да „Прошлост нам говори какви смо били и какви требамо бити. Имати историју значи имати традицију, а традиција је, ипак, знак квалитета“.

Зато смијемо бити поности на наших више од пола вијека постојања.

Почеци организованог предшколског васпитања датирају од децембра 1964.године. Свака дјелатност, па тако и предшколска, у свом пролазу кроз вријеме неизбјежно оставља трагове и печате. У својих више од пола вијека вртић је доживио бројне промјене. Мијењала су се дјеца, долазила, одлазила, расла у мањем или већем броју, запослени,  простор, назив, и начин рада. У сваком раздобљу установа је била је одраз прилика у којим је стасавала.

Васпитно-образовни рад у вртићу мијењао се током историје у складу са захтјевима друштва и законским прописима који су регулисали институционално васпитање и образовање дјеце – од крутог курикулума до модерног приступа усмјереног на дијете. У условима нефункционалног и недовољног простора, оскудних дидактичких средстава, стручне литературе и других проблема, улагани су велики напори и ентузијазам радника колектива да се сви васпитно-образовни задаци испуне и остваре.

Објекат у коме је основан вртић саграђен је 1961.год. и у том тренутку његова намјена није била дефинисана.На приједлог органа Општинске скупштине Фоча, Савјет стамбене заједнице Фоча је,  на својој сједници – одржаној 27.09.1963.год. донио Одлуку о оснивању Дјечијег обданишта у Фочи.

Годину дана касније, у децембру 1964. год. званично је почело са својим радом под називом Дјечије обданиште „20. јануар“.

Првог радног дана на посао су дошла четири примљена радника: Марија Бјелица, управник; Гоја Грујичић, васпитач; Зора Вукадин,куварица и Стана Вуковић, чистачица. Тог јутра на боравак је дошло свега деветоро уписане дјеце (по Закону о предшколском васпитању и образовању, требало је најмање осморо да би се могла формирати васпитна група). Тако је почела са радом прва мјешовита група са деветоро уписане дјеце.

Године 1967.број дјеце се повећао и тада су први путформиране  двије васпитне групе. Школске 1968/69. вртић почиње да дјелује у саставу ОШ „Иван Горан Ковачић“.

АЛБУМ1

У школској 1975/76.години први пут су формиране три групе од 76 уписане дјеце.
Од 15.октобра 1978.године из састава Основне школе „Иван Горан Ковачић“ у Фочи, издаваја се Обданиште у посебну ООУР, од када дјелује у саставу са Пионирским центром у Доњем пољу, у склопу РО основног образовања и васпитања.На мјесто директора постављена је Босиљка Гудељ.

Албум2

Све до 1983/84. године васпитне групе, које су биле изузетно бројне, водио је један васпитач. Међутим, због бројности дјеце по групама и дужине дневног боравка дјеце у предшколским установама, у БиХ почело се са пријемом у радни однос- по два васпитача на једну васпитну групу.

Године 1984.године број дјеце обухваћене предшколским васпитањем и образовањем у СР Босни и Херцеговини је био изразито низак (свега 6%) и најнижи у СФРЈ.

Крајем школске 1984/85.године почиње проширење капацитета постојећег објекта које је финансирано средствима СИЗ-а дјечије заштите. Трајало је од 15.јула 1985. до 24.октобра 1985.године. Сав корисни простор у објекту је преуређен, тако да је вртић добио пет радних соба за дневни боравак – укупно 42 m^2, ,трпезарију. Дограђена је и гардероба. Дјечије собе су опремљене новим намјештајем,а формирана је изолациона соба, дидактички кабинет и двије канцеларије. Те године први пут је формирана четврта васпитна група. Укупан број уписане дјеце је био 143. У школској 1986/87. години формирана је и пета васпитна група.

Због веома тешке економске ситуације у СФРЈ, школска 1990/91.година је била изузетно тешка и за ову установу. Повећана цијена боравка и новчана оскудица родитеља, утицали су на смањење броја дјеца. Како би то пребродили, у јануару 1991.године је први пут формирана  јасличка група са 6 дјеце, а у септембру 1991.године први пут је уведен полудневни боравак. У марту 1992.године број дјеце полазника је знатно опао. Остале су да раде двије васпитне групе,а већи број радника постао је технолошки вишак.

У љетопису је забиљежено да је 8.4. 1992. године у вртић  дошло само једно дијете… Тог дана утихнула је и престала с радом и ова весела дјечија кућа. Током рата објекат је сачуван, као и већина основних средстава. Објекат је доведен у функцију, без гријања, и отворен за пријем дјеце, тек 22.маја 1995.године. Уписано је 91 дијете.

Вртић је  радио до 2.септембра 1995.године, када је прекинут због бомбардовања НАТО снага. Страдао је кров, поломљена су прозорска стакла. Ратно предсједништво општине Србиње, на сједници одржаној 9.12.1995.године донијело је одлуку о оснивању Јавне установа за предшколско васпитање и образовање дјеце, Дјечији вртић „Чика Јова Змај“ Србиње. Вртић је 11. 12. 1995. год. почео с радом и до данас функционише без прекида.

АЛБУМ 3

Због повећања броја дјеце и све дуже Листе чекања покренута је иницијатива за проширење капацитета вртића. Скупштина општине Фоча је на сједници одржаној 01.12.2017.године усвојила одлуку о изградњи нове зграде дјечијег вртића на локацији „Пијесак“ у насељу Доње Поље. На истој сједници усвојена је одлука о кредитном задужењу од два и по милиона марака за изградњу вртића.

У присуству предсједника Републике Српске Милорада Додика, 20.09.2018.године положен је камен темељац за изградњу новог вртића, а изградња је започета у фебруару 2019.године. Очекивања су да радну 2020/21.годину малишани и запослени дочекају у новом објекту.

АЛБУМ 4

Данас савремена педагошка, психолошка, социолошка и остала збивања постају све квалитетније уткана у рад васпитача и осталих радника. Томе посебно доприносе васпитачи који посао доживљавају и као животну мисију.

АЛБУМ 5

Поносни смо на бројне генерације дјеце која су похађала овај вртић, њихове родитеље, васпитно-образовни рад који са својим програмима и вриједним радницима предствља једну од најважнијих дјелатности у локалној заједници.

У ЈУ Дјечији вртић „Чика Јова Змај“ жене заузимају посебно мјесто. Већина запослених (око 98%) су биле и јесу жене. Посебно је занимљиво да је установа од оснивања била под вођством жена – Марија Бјелица, Босиљка Гудељ, Добрица Радовић и Слађана Владичић. Запослени свакодневно исписују најљепше дневнике и стварају непоновљиве галерије живота од дјечијих ријечи, осмијеха, покрета. И тако под кровом старог у ишчекивању у пресељењу у ново здање фочанске најрадосније куће, помјерамо границе освајајући пространства срцима наших најмилијих.

Наша визија је да још дуго будемо мјесто радосног живљења и дружења.